Jugosloveni na Eurosongu 2012. - Hrvatska - Nina Badrić

Propozicije učešća u projektu - Jugosloveni na Eurosongu 2012.

Stručni žiri iznosiće svoje komentare, a vi dragi muzički sladokusci pored komentara imate tu privilegiju da naše predstavnike ocenite na skali od 1 do 10. Od danas pa svakog narednog dana razmatraćemo po jednu kompoziciju, 26. Maja, na dan početka finalne večeri Eurosonga, preračunaćemo vaše ocene, i na taj način dobiti sliku, čije će to delo, potencijalno, evrovizijska publika i žiri najviše da pozdravi. 

Molim vas još jednom bez ružnih reči i širenja lokal-patriotskog duha, jer MUZIKA NE POZNAJE GRANICE!!!

5. Hrvatska

Predstavnik: Nina Badrić

Naziv kompozicije: Nebo

U nastavku pročitajte komentare strućnog žirija koga čine:Marko Nikolić ( dipl.jazz muzičar-pevač, kompozitor, tekstopisac, producent, vlasnik muzičkog studija Markoni, Slobodan Todorović ( urednik portala E S C Serbia ), Saša Živanov ( producent i vlasnik muzičkog studija OXY ) Goran Filipović ( profesionalni plesač i srpski imitator Majkl Dzeksona), i Igor Vlahović ( novinar-kolumnista, muzički saradnik i kantautor).

Marko Nikolić,  dipl.jazz muzičar-pevač, kompozitor,tekstopisac,producent i vl.studija MARKONI

Hrvatska se ove godine odlučila za dosta kvalitetniju pesmu nego prethodne, koja je trebala da posluži kao “istant hit”, ali nažalost, nije.

Ovoga puta je izabrana pesma sa jakim tekstom, melodijom i kvalitetnim aranžmanom koga je izvrsno uradio Ante Gelo, gitarsita, kompozitor, producent i aranžer, koji već dugi niz godina saradjuje sa vrhom hrvatske estrade. Neki od njih su Oliver Dragojević, Željko Bebek, Matija Dedić i drugi…

Samim tim, o kvalitetu produkcijskog dela ne treba puno pričati.

Nina Badrić, kao što smo od nje navikli, na svoj način i bez puno napora, sa lakoćom interpretira nimalo jednostavnu pesmu “Nebo”.

I ovde je slučaj da, ako je sudeći po kvalitetu, pesma “Nebo” bi se zasigurno trebala naći u finalu ovogodišnje Evrovizije… puno sreće za Hrvatsku!

Slobodan Todorović, urednik E S C portala

Odmah mogu da kažem da je pesma sasvim dobra, ali nisam siguran u kojoj meri će Evropa reagovati na pesmu. Nina ima loš žreb – nastupa posle Slovenije, a pre favorita Švedske, i vrlo je moguće da bude zaboravljena sa ovakvom pesmom koju je najprijatnije slušati neobavezno, preko radija, što je njen glavni problem. Evrovizijski trendovi se menjaju – do pre 10-ak godina vrcave pesme sa etno motivima nizale su uspehe, a poslednjih godina se lepota ogleda u jednostavnosti (npr. Nemačka, Azerbejdžan, Danska). Moj je utisak da se taj trend polako pomera ka spektaklu, ali ne onom “jeftinom” i već vidjenom, već uparenim sa kvalitetom i moći. A ovoj pesmi to fali.

Takode, sve u vezi sa ovogodišnjim izborom Hrvatske meni deluje kao jedna velika improvizacija i nisam siguran koliko će jako i zvučno ime uspeti da nadomesti sve ove nedostatke. I da - stvarno bi naše komšije mogle da “o’lade sa tim svevišnjim i religioznim” konotacijama u evrovizijskim pesmama.

Saša Živanov, producent i vlasnik muzičkog ateljea OXY

Nina Badrić je mene oduševila... imala je solidnu pjesmu, medjutim, to joj nije bilo dovoljno, i onda su je osvježili, u pravom smislu riječi, napravili novi arr i dobili extra rezultat. Možda najzrelija pjesma sa naših prostora ove godine...... Pravo uživanje slušati je....

Uspjela me je oduševiti, mada nisam njen fan siguran sam da ide u finale i to me raduje. 

Goran Filipović, profesionalni igrač i srpski imitator Majkla Džeksona  

Zemlja koja je godinama u nazad, da ne kažem decenijama, vladala u pravoj zabavnoj muzici,  sa pregrst izvodjača,divnim notama, kantautorima i muzikom, po meni je potpuno podbacila. Balada ko balada, izvodjač nedovoljno dobar i afirmisan da bi ušao u finale ovog muzičkog dogadjaja, lep glas, performans već vidjen i pesma koja po meni, pored već slušane i vidjene Srbije, Albanije, Slovenije, ne može da se poredi, sve u svemu već nešto slično vidjeno i nedovoljno za finale Eurosonga...

Hrvati moraju puno toga da rade da bi napravili veći uspeh i da se okrenu tradiciji koja krasi njihovu muziku...na skali od 1 do 10 - jaka 5-ica.

Igor Vlahović, novinar-kolumnista, muzički saradnik i kantautor

Kada sam čuo da će se učešća, na predstojećem Eurosongu, uzeti, Nina Badrić, ova izvanredna vokalna umetnica, bio sam, pa malo je reći, oduševljen. Da budem iskren, priželjkivao sam to dobrih nekoliko godina, smatrajući kako je krajnje vreme da, posle svih tih  tra-la-la pesmičuljaka, kakve je pretežno slala, (čast Doris Dragović Marija Magdalena iz 1999., kao i duetu Dade Topića i Dragon Fly), Hrvatska već jednom, svetu predstavi nešto kvalitetno i autentično iz svoje inače prebogate muzičke baštine, koju krase vanvremenska dela tako autentičnih muzičkih ličnosti, poput Josipe Lisac, Gabi Novak, Tonija Cetinskog, Tereze Kesovije, Massima Savića, Zorice Kondže, Jasne Zlokić, grupa Divas i Colonia, i mnogih drugih.

Inače, Ninin rad sa velikim zadovoljstvom, pratim prilično dugo, počevši od pop-dens faze i velikih ostvarenja poput „Ne daj mi da odem“, „Još i sad“, „Trebam te“, „Vlak“, preko, u periodu izmedju 2003. i 2008. godine u njenom muzičkom opusu, preovladavajućih, istovremeno dinamičnih i osećajnih pop- rnb-soul kompozicija, pa sve do ove aktuelne kompleksnije pop priče, kakvu nam je prezentovala svojim najnovijim albumom.(naziv)

O ukusima ne vredi raspravljati, kaže stara latinska poslovica. Ali, decidno tvrdim kako niko zdravorazuman, ovoj odmerenoj i prijatnoj dami ne može da ospori posedovanje vanserijskih glasovnih mogućnosti, u vidu snažnog i raskošnog glasovnog aparata, kao i vanrednih interpretativno-tehničkih sposobnosti, zahvaljujući čemu, pored savladavanja svih onih standardnih muzičkih zadataka, kao što su intonativna i ritmička preciznost, ispravna dikcija, sposobnost dinamičkog nijansiranja, vladanje vibratom, ostavlja utisak potpune lakoće i uverljivosti u izražavanju svih vrsta emocija, osećanja, i stanja, iz života  jednog savremenog čoveka, do tančina opevani u celokupnom Nininom muzičkom opusu. Njena interpretacija predstavlja tipičan primer onog duboko uvreženog pravila u oblasti vokalne tehnike, koje kaže – pevanje je produženi govor. Naime, odlikuje je, ono, majstorsko, čime, retko koji izvodjač na celokupnoj muzičkoj sceni Balkana, može da se pohvali, a ogleda se u izraženoj spsobnosti kombinacije silabičnog, rečitativnog i melizmatičnog fraziranja, dok o emociji kakvu reflektuje biva apsolutno izlišno govoriti. Zapravo, možda i ne. Elem, veliki deo slušalačke publike, da ne kažem sad većina, poseduje stav kako su sinonim za doživljenu interpretaciju samo oni pevači, čija se interpretacija temelji na preferiranju glasnog pevanja, nekada čak i do mere hvatanja na snagu glasa, maniru akcentovanja, prenaglašenom vibratu i upotrebi trilera, pravivši razne grimase, mimike, uvijajući se na sceni. Nemojte me sad pogrešno shvatiti, nije to ništa negativno, njihova ličnost, njihov vokalni izraz, njihova stvar,... ali suprotno tome, Nina će nas onako krajnje nonšalantno i flegmatično ubediti u težinu svakog ispevanog tona, reči, fraze. Posebno zanimljivim njenu interpretaciju čine povremene primese soul-a, u vidu nepretencioznog ili umerenog glisandiranja, umiljavanja i maženja na srednjim ili eventualno višim srednjim lagama, kao i neočekivano akcentovanje,   posebno upečatljivo na završecima muzičkih fraza. Ali, to ni u kom slučaju autentičnu Ninu ne svrstava u red klasičnih soul pevača. Jednostavno, za nju ne postoje ikakve žanrovske granice, pa me ni u kom slučaju ne bi začudilo, ukoliko bi se u nekim budućim vremenima okušala i u malo tvrdjim rok, ili jazz kompozicijama, a možda čak i tradicionalnoj narodnoj muzici.  

E sad, što se tiče kompozicije „Nebo“, stvari malo drugačije stoje. Melodijsko-harmonska komponenta nosi izuzetnu kompleksnost, i baš zahvaljujući njoj, u jednoj značajnoj meri dolazi do izražaja (gorespomenuta) Ninina vanserijska sposobnost kombinacije silabično-rečitativnog i melizmatičnog fraziranja.Tekst, čija se centralna tematika zasniva na motivu kletve, posmatrano sa stanovišta snage izazvanog doživljaja kod slušalaca, uvek je pravo rešenje, s obzirom da negde u svima nama, ma koliku sposobnost praštanja zapravo posedovali, čuči taj demon ružne prošlosti i potrebe da onaj koji nam je naneo bol istu i oseti, pa maka to bilo i na nivou pukih reči sa ciljem instiktivne duhovne katarze. Povezivost melodije i teksta iskazuje jednu savršenu gradaciju, po sledećem principu- u strofama pretežno postupnim intervalskim koracima, pred nama izranja slika ranjene žene koja setno propoveda o razočaranju svojim emotivnim partnerom, dok mu u strofama posredstvom snažnih smena postepenog melodijskog kretanja i većih intervalskih skokova, rečitativnog i dominantnijeg melizmatičnog manira, u isto vreme gordo, ponizno, bolno i snažno, izražava svu svoju tugu i sav svoj bes - od meditativnog  pripovedanja bolne istine do proklinjanja, a možda jedno i drugo.

Što se ostalih parametara muzičke zvučnosti tiče, izdvojio bih specifičnost muzičke fakture, pre svega mislišvi na priličnu zastupljenost postupaka iz polifone muzike, upečatljivog nadopunjavanja vokalne deonice i instrumentalnog dela, prisutnog u refrenima – u  prvom delu prvog refrena izražena dijalogizacija izmedju vodeće glasovne deonice i prodornijeg gudačkog parta, zapravo vodi celokupni dalji refrenski  instrumentalni part, u tematskom smislu predvodjen liričnim gudačima, koji orbitiraju oko ose srednje i srednje visoke lage i snažnom perkusijom, u, jednoj velikoj meri, decidnu  autonomnost, skoro pa do mere onoj kakva je svojstvena vokalnoj deonici. Ova pretežno polifona faktura zastupljena u refrenima,  odnosno dualitet na planu muzičke fakture, izmedju pretežno homofonih, a još uz to i lirično meditativnih strofa, i pretežno polifonih refrenima, sa blažim elementima dramatike manifestovane kroz snažne udarce perkusija i izodjenju vokalne deonice i refrena, stvaraju, sa čisto muzičkog stanovišta  jedan valovit i umeren dramski zvuk, u isto vreme snažan i nežan, neopterećujući i krajnje prijemčiv za slušanje.  

I sve bi zaista bilo sjajno da nisu prisutni  problemi, poput sledećih, u orkestracionom smislu:

-na mestu prvog predrefrena, prateći gudački part, koji se pojavljuje, deluje prejako, i blago destruktivno utiče izražajnost vokalne deonice, a onda se najedanput s njenim nastupom u refrenu, ova, s obzirom da je reč o liričnoj atmosferi početka pesme, naglo uspostavljena masivnost zvuka, gubi. Ovaj postupak imao je za cilj da doprinese gradaciji, ali ona, kako rekoh,  naglo biva prekinuta nastupom vokalne deonice u refrenu, u kome je sveukupna atmosfera zvuka skoro identična kao u prvoj strofi,... lirična, doduše malo snažnija, ali sasvim logično, s obzirom da je u pitanju refren. Najzad dolazimo do zaključka kako je gudačka deonica veoma nelogična i kao takva krajnje bespotrebna, iz prostog razloga što je umnogome doprinela narušavanju sveukupne lirične dimenzije zvuka prve strofe i refrena. Dok je na primer u drugom predrefrenu, koji nastupa odmah posle strofe ovakav postupak savršeno sproveden.

-na mestu poslednjeg refrena - očekivan je jedan snažanijii masivniji zvuk u vidu svojevrsne kulminacije. Inače, kulminacija se može ostvariti i bilo gde drugde, npr. obično na sredini pesme, u poslednjem predrefrenu, posredstvom akustičkih dualiteta strofe i refrena, snažnih vokalizama, isl., ali, kako je nigde u toku kompozicije nisam čuo, sasvim je logično očekivati je na kraju. Medjutim, nezgrapno dijalogiziranje izmedju Nine, koja u srednjoj, a stiče se utisak da ide čak i ka srednje donjoj lagi, krajnje svedeno, i neuverljivo frazira, i, po prvi put do sad, pojave u grubom dupleksu nasnimljenih bek vokala, ubrzavanje tempa, kao i prilično jak udarac perkusije, sve skupa unose jedan drugačiji zvuk, kakav se ni malo ne uklapa u celokupni pethodni tok pesme

-Ovakavo nesmisleni orkestracioni postupci, negativno utiču  na tematiku (očekivano je da se Nina razmahne sa nekom, njenoj interpretaciji, svojstvenoj moćnom vokalizom), kolorističku dinamiku ( stiče se utisak kao da je snažna i masivna boja celokupnog dotadašnjeg zvuka, odjedanput nasilno srušena ) i naravno na dramatiku pesme u globalu (umesto kulminacije ili pak smiraja, čuje se jedan do kraja nedefinisan zvučni fragment, potpuno drugačije tematike i boje, nego celokupan prethodni tok). Ipak, kratak lirski rubato završetak koliko toliko, minimalno, ali ipak „vadi“ situaciju ovog, slobodno mogu reći, nakalemljenog muzičkog entitet

      Takodje, očekivao sam više i od instrumentalne solaže, (pojavljuje se ispred   poslednjeg refrena). Po pitanju trajanja izuzetno je kratka, što ne daje mogućnost složenijem motivskom radu, mada glavni problem opet leži u orkestracijskoj dinamici (izboru instrumenata i načinu njihove primene) – gde ono, što posebno para uši, očituje u  plastičnoj dupleks vokalizi, koja u jednom trenutku biva čak i provučena kroz ni na kojem drugom delu, malo je reći za ovako moćnu pop kompoziciju u potpunosti izlišan melodajn, i ostaje u senci prenaglašene udaraljke u okviru instrumentalnog parta.

Sve u svemu, reč je o jednoj vrlo kompleksnoj, složenoj, ozbiljnoj i moćnoj pop kompoziciji, čija nežna dramatičnost i dramatika najedanput biva prekinuta pred samu završnu rundu, uvodjenjem jednog, u potpunosti besmislenog muzičkog parčeta (instrumentalna solaža i zadnji refren).  Bespotrebno komplikovanje, ni zarad čega, štaviše u nezanemarljivoj meri urušavanja dotadašnjeg snažnog utiska kakav „Nebo“, zbog, pre svega, Nininog maestralnog izvodjenja, zatim vrlo složene melodije upečatljivog teksta, savršene po vezivosti melodije i teksta, specifičnog dualiteta na planu muzičke fakture (pretežno homofona strofa-pretežno polifoni refren), jednog, u isto vreme snažnog i moćnog, nežno dramatičnog, kao takvog sa izraženim emiocinonalnim nabojem, ali neopterećujućeg i uvek prijemčivog zvuka , ostavlja na svakog ko ume da čuje kvalitetnu pesmu. Da nije toga, moja ocena bi bila 10+, ovako je utisak u odredjenoj meri slabiji. 

Ali, da ne cepidlačimo, pored Maye Sar, Kaliopi i delimično Željka Joksimovića, u potpunosti lišen jugoslovenskog patriotizma, decidno tvrdim kako i Hrvatska kompozicija što po tehničkom, što po estetsko-umetničkom parametru, pripada samom kremu Eurosonga 2012. godine.

A sada da čujemo Vaš cenjeni stav,...