Jugosloveni na Eurosongu 2012. - FYR Makedonija - Kaliopi Bukle

Propozicije učešća u projektu - Jugosloveni na Eurosongu 2012.

Stručni žiri iznosiće svoje komentare, a vi dragi muzički sladokusci pored komentara imate tu privilegiju da naše predstavnike ocenite na skali od 1 do 10. Od danas pa svakog narednog dana razmatraćemo po jednu kompoziciju, 26. Maja, na dan početka finalne večeri Eurosonga, preračunaćemo vaše ocene, i na taj način dobiti sliku, čije će to delo, potencijalno, evrovizijska publika i žiri najviše da pozdravi. 

Molim vas još jednom bez ružnih reči i širenja lokal-patriotskog duha, jer MUZIKA NE POZNAJE GRANICE!!!

4. FYR Makedonija

Predstavnik: Kaliopi Bukle

Naziv kompozicije: Crno i belo

U nastavku pročitajte komentare strućnog žirija koga čine:Marko Nikolić ( dipl.jazz muzičar-pevač, kompozitor, tekstopisac, producent, vlasnik muzičkog studija Markoni, Slobodan Todorović ( urednik portala E S C Serbia ), Goran Filipović ( profesionalni plesač i srpski imitator Majkl Dzeksona), i Igor Vlahović ( novinar-kolumnista, muzički saradnik i kantautor).

Marko Nikolić, dipl.jazz muzičar-pevač, kompozitor, tekstopisac, producent, vlasnik muzičkog studija Markoni                                           

O pevačkom daru i glasovnim sposobnostima Kaliopi Bukle ne treba puno polemisati, ona je jednostavno – fenomenalna! Njena interpretacija i emotivni izraz s´ lakoćom načini i osrednju pesmu remek delom.

Sa pesmom “Crno i belo” sa kojom se ove godine Makedonija predstavlja na Evroviziji, je isti slučaj. Odlična dinamika u pomalo neočekivanom aranžmanu, sa odličnom razradom i izvrsnim vrhuncem. 
Ako je sudeći po kvalitetu, ova pesma bi se zasigurno trebala naći u finalu ovogodisnje Evrovizije… no, kako već znamo, kvalitet na festivalima ovakvog tipa ne igra uvek presudnu ulogu, s´toga - puno sreće za Makedoniju! 

Vladimir Todorović, urednik ESC portala  

Možda je ime ovogodišnjeg predstavnika mnogima obećavalo dobru pesmu, ali ja sam od početka bio ravnodušan. Nisam ljubitelj muzike Kaliopi, mada poštujem njen rad i respekt koje ima kod drugih. Ova pesma kao da je nabacana svakakvim žanrovima. Meni je sve užasno konfuzno, „s brda s dola”, što bi rekao naš svet. Pesma počinje lagano, sa prelazom u žestok ritam u strofama, a onda raspevani refren...

U globalu, nije loše, ali daleko od pompeznih najava i euforije koju je izazvalo njeno imenovanje za predstavnicu naših južnih komšija.

Goran Filipović, profesionalni igrač i srpski imitator Majkla Džeksona

Kažu da svaki trud i svačiji rad treba ceniti,  ali lično mi se ne svidja. Lepa zamisao koja je mogla i morala više, pesma  ko pesma, simaptična za  slušanje ali ne više od nekoliko puta. Po mom mišljenju, interensantan prelaz sa klavira, violine na neki polu rok, simpatična Kaliopi i zanimljiv performans, ali mislim da neće videti glavno finalno veče. Vidi se veliki napredak kod Makedonaca i veliki plus za njih u domenu muzike, sjajno zaista za razvoj nota, ali, opet ponavljam, ne verujem da će ući u finale…

Igor Vlahović, novinar-kolumnista, muzički saradnik, kantautor

Školovan glas i velike interpretativno-tehničke sposobnosti, svakako da nisu merilo jednog, tako velikog, izvodjačkog umetnika, kakva je Kaliopi. Takodje, ni vanredna sposobnost dinamičkog i kolorističkog nijansiranja, vladanje trilerima,  kao i savršena dikcija, nisu merilo jednog, tako velikog, izvodjačkog umetnika, kakva je Kaliopi. Ona jednostavno, pored svega nabrojanog, poseduje taj neki mnogi bi rekli x faktor, ali ja kažem uopšte nije x kada ima svoje divno, šta više najdivnije ime na svetu – EMOCIJA. Svaki stih bilo koje njene pesme, svaki ton, svaku reč, Kaliopi dočara tako da se stiče utisak kako prisustvo teksta biva u potpunosti izlišno.

Možda vam moje dosadašnje izlaganje deluje samo kao puki hvalospev, nekog frenetičnog poklonika, fana ili šta god, ali,...Stvarno bih voleo kada bi me neko uverio u suprotno. Na odredjenom delu pesme koju izvodi, sposobnost njenog raskošnog meco soprana ode toliko u visinu da se stekne utisak kao da vrišti, ali će sledeću frazu upravo zahvaljujući sposobnošću istog otpevati nešto niže i toplije, sledeću još niže i prigušenije, neko vreme ostati tu gde jeste, a onda postepeno opet, briljantnim šetanjem od nižih ka višim, spuštanjem na srednje, pa opet ka najvišoj lagi. Ovo je, zapravo, samo jedan od pukih pokušaja analitičko stručne karakterizacije Kaliopinog pevanja,...Da, da, samo pukih pokušaja, jer kada se malo bolje čuje, ona niti bolno vrišti, niti se hodanjem po srednje-visokoj lagi umiljava, ili se pak sa setom i nostalgijom nekoga ili nečega seća, niti  akcentovanjem po srednje niskoj lagi iskazuje ljutnju, bol i bes, niti hodanjem po najdubljoj lagi meditira,...Ona, naprosto, ima tu neverovatnu sposobnost da u svakoj lagi podjednako iskaže svako ljudsko osećanje i stanje,...Za njenu pretoplu dušu ne postoje bilo kakve muzičke odrednice i granice, pravila i norme, forme i dogme. Sasvim jednostavno, ona ne peva, već predajući se do same srži nekim višim Božanskim sferama, poput najsavršenijih poteza četkicom, kroz svoja dela odslikava to ogromno platno, na kome apsolutno sve, bilo crno ili belo, bilo hladno ili toplo, bilo tuga ili sreća, bilo bes ili radost, bilo beznadje ili frenetični optimizam,...na kome apsolutno sve biva dozvoljeno,... Ne znam za drugo ime sem ljubavi, ili, kako je ona njegovo drugo ja -život.

Život, koji je satkan od, na kvalitetnim temeljima počivajućim, postepenih koraka dobra, koji vremenom, posutim nekada trnjem a nekada cvećem, dovedu do ogromnog uspona, ili pak obrnutim smerom do bolnog pada.

Život, koji je satkan od, više manje, tužnih trenutaka, preko manje srećnih, do trenutaka tolike sreće, ovenčane onim što nazivamo radost, ili pak obrnutim smerom do tuge, patnje, i potpung nihilizma.

Život, koji je satkan  od početka radosti radjanja, zatim, neprestanim sazrevanjem, i sticanjem mudrosti, do starenja,...do smrti,...a onda opet do radjanja nekog novog života.

Kako god okreneš ili crno ili belo, ili dobro ili zlo, doduše otvaraju se silni putevi i putanje, slobode izbora i kvalitativnog uticaja na buduće vreme, ili pak destruktivističkog stagniranja u ropstvu sopstvenih pravila,...putevi i putanje posuti cvećem, ili pak posuti trnjem, koji će njegovo veličanstvo-život dovesti do isključivo jednog konačnog trijumfa, mržnje ili ljubavi, zla ili dobra, crnog ili belog.

Uostalom, Kaliopi je na jedan savršen način, ovo njegovo, pa vidite prilično jednostavno prostranstvo i veličanstvo, opevala, duboko ga potvrdivši u završnim stihovima svoga teksta –  

Crno i belo je sve
Dobro i loše ništa ne deli
Daj se nasmej sada
Dan me vodi u noći beloj

Crno i belo je sve…

Sjajno, zar ne. Na jenom ovako malom prostoru izrekla je sve ono što čini suštinu zemaljskog bitisanja,... Šta drugo da kažem, do sinonim za delovanje istinskog umetnika. Čovek koji nema taj veličanstveni dar da voli, teško da može biti čovek, i teško da zna šta to znači živeti, pa jedino takav može da ostane, u potpunosti ravnodušan na lik i delo ove uvek nasmejane i vedre žene, čija će magija duha svakom istinski živom čoveku, ma kako se osećao i ma u kakvom stanju tog trenutka bio, nedvosmisleno uliti još mnogo snage i volje da i dalje oseća, misli, društveno deluje, ili jednom rečju, vodjen ljubavlju prema svetu koji ga okružuje, ŽIVI.

Što se muzičkog dela tiče, donekle ću zameriti njenom autorskom timu, kako je u drugom refrenu prejak instrumentalni part, posebno ritam sekcija- udaraljke i bas gitara, pa gudači ne mogu da dodju do izražaja, fragmentarnu solažu kojoj, mom uhu barem, fali malo tematičnosti, kao i to da je tonalitet mogao da bude za oko jedan stepen viši, kako bi Kaliopin raskošan glas još bolje došao do izražaja, odnosno uputiti im pohvale za savršenu gradaciju zvuka, ostvarenu pre svega na planu snažne saradnje orkestracijske i akustičke zvučne dinamike– nežan, početak čiji izvodjački korpus čine glas i klavir koji, ne želeći da smeta toploj lirskoj melodiji glasa, samo onako u  tragovima, poput lahora razlaže akorde, ostajući joj doduše za nijansu dramatičnijoj, dosledan  identično tako za nijansu jačim izvodjenjem, i u refrenu, gde za svoju dobru kompatibilnost dobijaju čast blagog milovanja violine,…zatim posredstvom perkusija i električnih gitara prelazak iz rubata u jednu snažno ritmizovanu epizodu, koja kulminacijom  završetka instrumentalne solaže u vidu vriska, pred poslednji nastup refrena, najzad postepeno ustupa mesto vraćanja početnoj lirici,…Ovde bih  posebno izdvojio, naglašavam, blagi akustički kontrast nastupa refrena – prvi refren u mf (srednje jakoj dinamici) naspram drugog u samo nešto tišem  srednjem pianu, što pored nedvosmislenog gradacijskog efekta, siguran sam kako ima za cilj da odslika  samu tematiku teksta kompozicije, koji bez obzira na naslov Crno i Belo ipak, kako malopre ustanovismo, ukazuje da postoji i to nešto što ih spaja ili razdvaja. ( shvatite kako god želite, istina je jedna )

Na trenutke pomislim, kako je melodijsko-harmonska linija kompozicije mogla da bude, u skladu sa Kaliopinim vanserijskim glasovnim mogućnostima daleko kompleksnija, poput onih u fenomenalnim delima “Rodjeni”, “Želim ti reći”, “Ljubičice”, “Silna”,… Mada, možda i bolje tako jednostavnije i pomalo rustično, prirodnije,..budući da se emocija razvija u onolikoj meri koliko je prirodno njeno okruženje. Vrlo jednostavno - što je prirodnije i rasterećenije nametnutim pravilima, ona će rasti u sve veću, snažniju i jaču.

Svaka čast Loreen i još par sjajnih vokala, u kompozicijama sa kojima se predstavljaju,…Sve je tu produkcijski sjajno uradjeno i upakovano, ali ja nigde,       (sem u kompoziciji Maye Sar ), ne čuh toliku emociju, kao prvu i poslednju stanicu svakog umetničkog dela. Da se ne lažemo, sa tolikom emocijom i, što je još relevantnije, željom da je na tako snažan način izneseš iz svoje duše i do kraja, nesebično sa drugima, podeliš, kao što to Kaliopi uvek, bezrezervno čini , jednostavno moraš da se rodiš!