Zvezdani intervju: Goran Filipović - Najbolji srpski Majkl Dzekson, profesionalni igrač i koreograf - 1.deo

Urednik i voditelj intervjua: Igor Vlahović

Prema uvreženim predanjima iz razvojne psihologije, ličnost svakog živog bića do četvrte godine funkcioniše uglavnom na nesvesnom nivou, ili kako to volim da kažem, vodjena onim najiskrenijim i najplemenitijim porukama vlastite joj duše, i  neprikosnovenom biološkom niti, vezana je za majku koja je toj divnoj duši, onako kako samo majka oseća, ume i može, bezrezervnom ljubavlju, plemenito i nesebično dodelila glavnu ulogu  na veličanstvenoj pozornici života.  

Naravno, uopšte mi ne predstavlja cilj da vam sad držim nekakva predavanja iz oblasti psihologije i srodnih nauka i veština, ali da kažemo počeci onoga što danas predstavlja centralni profesionalni segment mladog Gorana Filipovića, odigrali su se baš po opisanom scenariju.

Za razliku od mnogih jugoslovenskih porodica, koje su u to vreme onako sve u šesnaest uživali u neartikulisanim zvucima treš muzike kakva je još pre dobre dve decenije, nažalost avanzovala do te mere da zauzme primitivni tron prećutno afirmativnog kulturnog modela, a za to vreme jedna ponosna mlada majka uživala je u nekim daleko smislenijim i plemenitijim zvucima stvaralaštva iz prebogatog opusa, kako god, ali i dan danas - legendarnih izvodjača i grupa, poput Tine Tarner, Džordža Majkla, Majkla Džeksona, Bitlsa, Qwina, Zdravka Čolića, Bijelog Dugmeta, Riblje Čorbe,...Kažem ponosna mlada majka- nagrada za koračanje ovim estetski uzvišenijim putevima, stigla je vrlo brzo. Stvarno, ne treba biti prorok pa u vlastitoj glavi vizualizovati taj, u životu jednog čoveka, izuzetno redak sublimat emocija, osećanja i stanja, u kome prvobitni šok smeni neopisiva toplina oko srca, pomešana sa srećom i radošću, zatim ogroman ponos, i najzad kad se svi punkti zbroje, šok, ovoga puta aksiomatično pozitivan. Naime, jednog predvečerja, ulaskom u dečiju sobu, umesto da sedi na krevetu ili podu, igrajući se automobilčićima, zaneseno sklapajući delove nove slagalice, ili pak pogleda uperenog u TV, sa čijeg ekrana animirani likovi vode svoju žestoku bitku izmedju dobra i zla, svog petogodišnjeg klinca zatekla je kako onako istinski, dečije, predano i samouvereno pleše u ritmovima kompozicije Thriller u izvedbi, za sada još uvek jedinog na svetu, nekrunisanog kralja popa.

I sami znate da je reč o, nažalost pokojnom muzickom geniju, Majklu Džeksonu, medjutim, njegovo stvaralaštvo čini se kako ne samo da nikada neće prestati da živi, već će tek u svom punom sjaju obasjati i one delove sveta u kojima baš i nije prihvaćeno, adekvatno talentu i sposobnostima ovog umetnika. Razlog za ovakvu tvrdnju, iza koje inače vrlo čvrsto stojim, leži u, do same srži nadahnutom i ekstra profesionalnom, kreativnom delovanju velikog broja ljudi, koje se temelji na borbi za očuvanje kulture i dalju afirmaciju Džeksonovog stvaralaštva, pre svega u vidu briljantnog izvodjenja plesnih tačaka, kojima je ovaj savremeni muzički genije napravio jednu, može se reći sa punim pravom, ogormnu revoluciju u svetu popularne umetnosti, mada sve više i vokalnom izvodjenju njegovih legendarnih hitova. Kao svakom srpskom državljaninu, čast mi je što, kad odem negde vani, svojim prijateljima strancima, sa ponosom mogu da pustim Ju tjub snimke, a zatim izgovorim ime mog, sada već dvadesetsedmogodišnjeg, sunarodnika i sagovornika.

I eto, uz, naravno podrazumevano, svesrdnu podršku svoje mame, posle već više od dve decenije izgarajućeg vežbanja i, kako bi se u žargonu to reklo, kaljenja na brojnim nastupima, dogodila se i ta 2009. godina, kada je, u emisiji Amidži Show, svojim zadivljujućim umećem, Goran ovoga puta uspeo da šokira ogroman televizijski auditorij, nakon čega su usledili značajniji nastupi, poput onog čuvenog  komemoracijskog na Trgu Republike, u junu  iste te godine, a već par meseci kasnije i nastup u najgledanijem srpskom new talent show programu  Ja imam talenat, gde se u ogromnoj konkurenciji pevača, delatnika na polju standardnih plesova, tradicionalnih vokalnih, i igračkih sastava, kabaretskih umetnika, raznih vrhunskih akrobata, vrlo lako domogao polufinalnog dela takmičenja. Do najveće zvezde finalne završnice, falilo mu je samo tako malo, što je publika ovog rijalitija prihvatila sa velikom nevericom, ali nasuprot mnogim finalistima, to svakako da nije omelo Goranovo sve uspešnije i predanije koračanje stazama domaće popularne umetničke scene. Inače, pored imitacija Majkla Džeksona, vrlo često ima običaj da svoju vernu publiku na nastupima iznenadi i specifičnim koreografijama na numere modernih muzičkih pravaca, hip-hop-a, densa, hausa, a ono što ću svakako morati da istaknem ogleda se u beskrajnoj filantropičnosti njegove tople duše, da se uvek odazove pozivima za učešće na manifestacijama humanitranog karaktera  kao što su : TRKA DEDA MRAZOVA 2010. ZA POMOĆ DECI OBOLELOJ OD RAKA, TRKA DEDA MRAZOVA 2011. ZA POMOĆ DECI OBOLELOJ OD AUTIZMA, FESTIVAL PRIJATELJSTVA ZA POMOĆ DECI SA POSEBNIM POTREBAMA, KARNEVAL ZA DECU MAJSKI DAN NEGOTIN 2011, I FESTIVALI ŽENSKOG SPORTA 2011. I 2012.

  -I pre nego što započnem razgovor sa Goranom, hajde da pogledamo njegov nastup na velikoj sceni, kako rekoh najpopularnijeg new talent show programa Ja imam talenat.

Igor: Auuu, zar nije MAESTRALNO ?! Moraću da dam samo jedan krajnje dobronameran savet gospodinu Tasovcu, kao uostalom i svim delatnicima na polju klasične muzike – Shvatite već jednom, ukoliko želite da svoj rad približite široj populaciji, krajnje je vreme da svoj ego i akademski priznate stereotipe strpate u džep, i polako počnete sa prihvatanjem nekih drugih, isto tako sjajnih muzičkih stremljenja-Celokupno muzičko stvaralaštvo, bilo da je reč o klasici, bilo da je reč o jazz-u, bilo da je reč o rock-u, bilo da je reč o zabavnoj, bilo da je reč o folklornoj muzici, bilo da je reč o nekom drugom stilu ili žanru, nastalo je isključivo darom stvaralačke imaginacije, i kao takvo ne poznaje ni prostorne, ni vremenske, niti bilo kakve druge razlike i granice, već od Boga ima taj, uslovno rečeno, zadatak da svojim univerzalnim jezikom spoji sve emocije, dakle sve ljude u tu jednu i jedinu veličanstvenu ravan, bez koje ovog  zemaljskog tla po kome hodamo, siguran sam, ne bi ni bilo,...Ona nosi, najdivnije ime na svetu – LJUBAV!!!. I tu je kraj svake priče. Eventualne replike ne prihvatamJ. I konačno...Gorane dobrodošaoJ.

Goran: Bolje Vas našao, pre svega, hvala što ste me pozvali da radimo intervju na divne teme kao što su muzika, umetnost i Majkl Džekson, hvala za pohvale i dobronamerne reči i kritike, čast mi je razmenjivati mišljenja sa Vama i Vašim vernim čitaocima...

Igor: Evo, zahvaliću ti se i u ime čitalaca našeg portala novazvezdanastaza.com, mada uopšte ne sumnjam kako će oni to učiniti u svojim komentarima. Naša interakcija je zaista sjajna. Nego, reci ti meni, kako se osećaš danas, kad pogledaš ovaj tvoj prvi spektakularni nastup?

Goran: Danas, posle tri godine od ovog nastupa, mnogo sigurnije u sebe i mnogo bolje. Budi jako lepo sećanje na, emocije na velikoj sceni Pozorišta na Terazijama, divnu publiku i oštrom žiriju, nekako kao da sam tada probio led ka nebeskom igranju. Puno mi znači taj nastup bez obzira na ishod, prekretnica ka mom daljem igranju iz više razloga, pozitivan stav, divna tačka, uživanje publike i velika podrška prijatelja, porodice i na kraju žirija, divno...

Igor: Predivno rečeno. Mišljenja sam kako je treća relevantna karika, neophodna za uspešno delovanje jednog umetnika, posebno mladog kao što si ti, posle talenta i velikog rada, podrška pre svega porodice, zatim prijatelja, a onda i stručnih i kompetentnih ljudi. Ne mišljenja, već izrečeno predstavlja moj apsolutni stav. Najzad na scenu stupa glas publike, koga, hvala silama nebeskim, tvome stvaralaštvu uopšte ne manjka.Veliki mag iz domena popularne muzike, Aleksandar Milić Mili i naša sjajna dramska umetnica Danica Maksimović, kako se to uostalom da videti, podržali su te da nastaviš dalje. Inače, za njih važi pravilo kako su jako zahtevni prema svojim saradnicima, pa me interesuje sledeće. Ništa lično, šta sam rekao o tvom radu rekao sam i iza toga stojim. Sve u superlativu, naravno. Ali, da li si zbog ovih priča, kakve godinama unazad kruže o Danici i Miliju, uopšte očekivao plasman u dalji krug?

Goran: Pa ovako, sama pomisao izlaska na veliku scenu pred milionskim auditorijumom i žirijem koji je izuzetno stručan,  probudio je neku veliku energiju u meni da što više zapnem i dam sve od sebe. Iskreno, bio sam siguran u dalji prolazak, iako sam dobio 2 glasa za i 1 protiv. Siguran sam bio u svoj ples i svoju tačku i u odgovore koje su mi postavljali nakom završene tačke...

Igor: Bravo, dakle samopouzdanja, inače te ključne stepenice ka uspehu, u bilo čemu što se  tiče čovekovog života, uopšte ti ne manjka. To bi trebalo da znači i da nisi tremaroš?

Goran: Iskreno, kad je sve to krenulo tako udarno sa 2 velika TV projekta i gostovanja, pomislio sam da će biti velike treme, medjutim, ima je u pozitivnoj meri, tj. tada je bilo, ali to mi je još više dalo motiv za dalji rad, tako imam jasno zacrtan cilj, radim to što volim svim srcem, ne mislim šta drugi kažu, da li me hvale ili kude. Moj cilj je da ljude zabavim i da ih potsetim na najveću pop ikonu u istoriji muzike, da postignem efekat da kad me pogledaju, zaprepaste i kažu: DAL’ JE MOGUĆE, TO JE MICHAEL, e onda znam da dobro radim to što radim, siguran sam u sebe i svoj ples, imam veliku podršku porodice, prijatelja što mi puno znači...

Igor: Iskreno zavidim ti na nepoznavanju onih ozbiljnih, a slobodno mogu reći i groznih manifestacija ove katastrofalne psiho-sociološke boljke,... Ali nisi ni svestan kolikoJ. Naime, sa 9 godina krenuo sam u muzičku školu, i verovatno i ti i ne baš tako zanemarljiv broj čitalaca znate kako se proces ocenjivanja sposobnosti i znanja od prvog razreda sprovodi ispitima, u čijoj komisiji sedi po 3-4, uglavnom, iskompleksiranih, a time i umišljenih, nadobudnih baba roga profesora,...kao što je Tasovac npr. Čast vrlo retkim izuzecima. I tako, iz godine u godinu, gde trema, zbog prevelikih zahteva iskompleksiranih profesora koji su, po sistemu zamene ciljeva - kad nisam uspeo kao umetnik, uspeću kao pedagog, redovno  uslovljeni guranjem svoje pretalentovane dece kao i pretalentovane dece svojih kolega, te raznoraznih  vunderkinda bogatih roditelja , kod dece, bez ovako velike menažerije, biva, ne samo, sve izraženija, već neretko prelazi i u stanja fobije. Još je, u medjuvremenu, stasalo mnogo novih, uglavnom privatnih muzičkih škola, uključujući tu i new talent programe ( po svojoj koncepciji koja se temelji na razvoju talenta, za vreme učešća u njima, apsolutno se mogu okarakterisati nekom vrstom škole), u kojima, da zlo bude veće sede em isti takvi, em pride sa daleko manjim stepenom stručnosti. Bitna im je samo laka zarada, gde ozbiljnom radu sa talentovanom decom, nažalost, mesta nema! Prijemni i/ili audiciju prodju samo oni ekstra talentovani i samouvereni, sa kojima i nema baš šta da se radi, dok, oni drugačijih afiniteta, povučeniji isl., zbog čega deluju manje talentovanima, pa uostalom, i oni zaista manje talentovani, no ipak, sa imanjem adekvatne doze talenta, kao i motiva da rade na podizanju kvaliteta njegovog ispoljavanja, nakon etikete nedovoljno dobrih, odu svojim kućama još nesigurniji u sebe. Jednom rečju - HOROR. Stoga, da li bi bio ljubazan da našim mladim talentima, daš neki koristan savet, na koji i kakav to način da se zajedničkim snagama izbore protiv jebene treme? Šteta,...Masa njih na taj način propadne. Unapred hvala, do neba!

Goran:  Hm, savet? Šta god ja da im kažem za njih će možda delovati neverovatno i čudno, jednostavno, pre svega prisebnost, niko vas ni na šta ne tera, ne obavezuje, radite ono što volite.To je ključno. Ako ste sigurni u sebe, imate podršku, pa i da je nemate, znate gde ste, šta radite, izadjite i kažite sebi -IDEM DA URADIM ŠTO NAJBOLJE MOGU. DA, PRE SVEGA, SEBE ZADOVOLJNIM SVOJOM TAČKOM, A ZATIM I PUBLIKU. Ok je, ona mala pozitivna trema, ali ako dozvolite sebi da se ukočite i izgubite na sceni, polako, nema razloga da paničite, smireno i sabrano sebi recite dosta je toga, hoću da pokažem ko sam ja i zašto sam ovde, jednostavno BUDITE SIGURNI U SEBE I SVOJ TALENAT.

Igor:  Bespogovorno potpisujem!. Ali,... Da rezimiramo - Ogroman broj muzičkih pedagoga , kao i onih koji se nalaze na relevantnim pozicijama da procene nečiji talenat, mogu biti u tolikoj meri neprijatni, štaviše oholi, da jednu mladu i nedovoljno socijalno zrelu osobu za vjek i vjekova odvoje od dalje nadgradnje svoga dara. Kad kažem oholost, mislim na, u isto vreme, neargumentovano i grubo izricanje sopstvenih im presuda. Ni malo ne opravdavam ako su tog dana, što im, kako to ustanovismo nije uopšte  strano, možda ustali na levu nogu, ili ako im se pak desila nekakva neprijatnost. Zapravo, samo dodatan motiv za indolentnost prema manje poznatom, ili u ovom slučaju konkretno, mladih koji imaju nešto drugačije afinitete, koji su povučeniji, ili pak zaista manje talentovani, što stvara utisak, kako je sad u radu  sa njima potrebno uložiti daleko veću, ogromnu, količinu truda i energije. Veličina svakog istinskog profesionalca očituje u tome da, kada dodje na posao zaboravi na sve probleme i posveti mu se do kraja,... Pre svega, u spremnosti da, u svakom trenutku, prihvati novi izazov! Dobro, živi smo ljudi, pa sasvim je logično da neće moći da se ponaša kao kad mu sve u životu ide potaman, ali osnovni  kodeksi ponašanja, posebno u oblasti pedagogije, jednostavno moraju se poštovati. Kako si se ti osećao nakon Tasovčevog ne? Pitam te zato što se čovek baš uklapa u neposredno spomenuti milje. Smatram kako bi svako, čija se profesija zasniva na radu sa ljudima, a tek posebno umetnički pedagozi, s’obzirom na to da su umetnici, tj., u ovom slučaju potencijalni umetnici, jedna posebna kategorija ljudi, kod kojih emocionalna strana ličnosti radi jednim daleko snažnijim intenzitetom, te su, zahvaljući toj svojoj preteranoj osetljivosti, u jednoj prilično velikoj meri podložni stresnim situacijama, morao da položi dodatni ispit iz onoga što bih nazvao kultura vladanja sopstvenom ličnošću a time i lepog ponašanja. Evidentno je da im sve te silne metodike koje uče na fakultetima nisu dovoljne. Šta misliš ti o ovome? Čak i mnoge gledaoce ume da zaboli nepedagoška grubost, kakvu reflektuju Tasovac i njemu slični. A šta li  pomisle - Kako je tek iza zatvorenih vrata?! Neprestano se pitam dokle će više takvi da odlučuju o nečijem umetničkom kredibilitetu.  

Goran:  Pa po meni, greška je pre svega u tome što taj isti mladi duh koji stupi na scenu misli da ako mu neko kaže da nije talentovan, odvoji ga od drugih time što će mu reći ne, da pre svega greši, niko od njih ne može, ne sme i ne bi trebalo da uzme mač i da preseče ko jeste a ko nije talentovan. Bio sam zbunjen odgovorom Ivana kada mi je rekao jasno, tačno i precizno NE. Nisam dobio nikakav komentar, obrazloženje, ali to me nije navelo da odustanem od svojih snova i ideja jer sam pomislio -ko je on da meni kroji sudbinu, da mi kaže dal’ jesam ili nisam dobar plesač-? Ok, jeste neko u ovoj emisiji, ali u životu SIGURNO NE, tako da sam nastavio dalje i postigao sam dosta toga, dobio brojna priznanja, nagrada, pohvala i otvorio vrata ka mnogim mestima. Ok, poštujem mišljenje Ivana Tasovca, ali se ne slažem sa njim, mislim da, kada govori mladim osoba šta i kako, nije objektivan, on se bavi samo Filharmonijom ali ne može baš da bude kompententan da ocenjuje ples, glumu, imitaciju. Za sve u životu treba da se nadje balans, lepo kaže stara izreka ČOVEK UČI DOK JE MLAD A UMRE U NEZANJU, niko se nije rodio naučen i da sve zna, takav barem za sada ne postoji

Igor:  Može da bude i doktor svih mogućih nauka i umetnosti na ovom svetu, ali ako ne iznese stručnu i argumentovanu kritiku na račun nastupa takmičara, pokazaće ne samo vlastito neznanje, već i visok stepen nekulture, štaviše bahatost. Gde ćeš goru kombinaciju. A,... Evo, uopšte mi ne predstavlja prereku da ponovim i treći put, ako treba - kao po nekom nepisanom pravilu iza  jedne ovakve manifestacije u ponašanju kriju se teške frustracije i kompleksi, savršen put ka još većoj zatucanosti uma i svesti, koja se, kako god okreneš, lomi preko ledja mladih talenata, nažalost! Nije mi jasno, zašto ga drže u žiriju. Ajde, da je sad ono nešto kao ekstra kontradiktorno zabavan, pa i da mu se odbije na glupost. Mili je onako koncizan, ali krajnje korektan i jako mi je žao što više nije u žiriju Talenta,... a posebno za, ponovo ću reći, dramsku divu Danicu, koja je svojim iscrpnim komentarima, pored svestranosti pokazala i to da je osoba sa najdivnijim namerama. Jesi li imao prilike da sa njom uspostaviš značajniju komunikaciju mimo takmičenja? Za one koji  nisu upućeni, G-dja Danica, tokom svoje višedecenijske karijere, ostvarila je i vrlo značajne uspehe u domenu pedagoškog rada.  

Goran: Direktno nažalost ne, ali preko nekih drugarica koje su učile od nje da, jako pre svega harizmatična osoba, puna energije, veliki profesionalac, veliki umetnik što isto mislim i za Milija i Tasovca, odlični umetnici u svom poslu. Žao mi je što je nisam upoznao bolje, nego eto samo kroz šou program...

Igor: Dobro, ali kako stara izreka kaže- Čudni su putevi Gospodnji, pa možda se jednog dana tu izrodi i neka lepa saradnja. Da li ti je posle nastupa u Talentu, neko od ljudi iz kreativnog tima ponudio saradnju?

Goran: Nažalost, nikakva saradnja mi nije ponudjena, mada iskreno nisam ni očekivao da ću dobiti ponudu, ali zato mnoga druga vrata su se otvorila i već su me svi gledali kao mladog uspešnog plesača na našoj sceni...

Igor: Izvini na bezveznom pitanju. Spadam u onu grupu ljudi koji vrlo stameno misle kako programi ovog formata, barem na našim područjima, nikome direktno nisu doneli kakvu značajnu karijeru. Nafatiraju se para njihovi organizatori i producenti i velike televizije na osnovu pristiglih sms glasova i that is that. Ono što ih zapravo održava u životu, vidim u ogromnom publicitetu koji talentovane osobe steknu učešćem u njima, kao i potonjim pozivima na saradnju od strane izvršnih producenata, menadžera i ostalih ključnih ljudi sa polja popularne umetnosti. Koliko se tvoj profesionalni život promenio od učešća?

Goran: Nijedno pitanje nije bezvezno, tako da svako pitanje ima svoj odgovor pa kakav god bio i dopao se kome. Što se mene tiče, pa dosta toga se promenilo, počelo je dosta ljudi da me prepoznaje na ulici, i da mi se javlja, da me tapšu po ramenu, da mi daju podršku, što je mene pre svega prijatno iznenadilo i naravno dopalo mi se, najveći, da kažemo, fanovi mog plesa su dame što mi posebno godi, usledili su i nastupi po našim prestižnim klubovima u Beogradu, Novom Sadu, celoj Srbiji, Crnoj gori i šire, što je za mene bilo jako lepo i prijatno iskustvo koje i danas traje, dosta putovanja, puno devojaka u publici, oduševljenja, aplauza, jednostavno volim scenu, šou biznis, atrakciju, mislim da sam deo nje i jednostavno volim to što radim, iako je jako,... jako naporno, iz jednog autobusa u drugi, mnoge noći neprospavane, puno umora, puno zalaganja i truda i energije tj. VOLJE. Da nje nema ništa od ovoga ne bi bilo, no bilo kako bilo, prija mi i uživam u tome...

Igor: To je to. J Gledajući raznorazne TV emisije, imao sam priliku da vidim nekolicinu njih koji svoj rad, kao i ti, temelje na negovanju i daljoj afirmaciji kulture Majklovog stvaralaštva. Medjutim, pojavili bi se jednom dvaput i tu bi bio kraj. Kao neko ko nije imao dodira sa ovom oblašću kreativnog izražavanja, bio sam ubedjen da ona na našim prostorima, jednostavno, kako se to popularno kaže, nema prodju. Posle sam saznao da oni zapravo nigde i ne nastupaju. Dakle, ti ne samo da si najbolji srpski Majkl, već i prvi ozbiljan inicijator kulture Majklovog stvaralaštva na teritorijama bivše Jugoslavije.E sad, kako ti je to od skora postalo i profesija, koja kod nas spada u red onih najmladjih profesija, slobodno te mogu pitati  kako publika reaguje na tvoje nastupe?  

Goran: Tačno je. Od kada je preminuo kralj pop-a, pojavilo se dosta imitatora, nekako je to onda tek kod nas postalo in, što ne razumem. I pre toga je bilo možda nas nekoliko, a sad nas ima i na stotine, ne znam za druge, ne mešam se, gledam, što bi se reklo, svoja posla i u svoje dvorište. Temelj mog igranja se zasniva i na sitnicama, na stilu oblačenja, kulture, razgovora sa ljudima o njegovim pesmama, taj strani pop, ta vrsta muzike je nešto novo kod nas, pesme poput Billy Jean,Thriler, Dangerous, je neki novi pravac kod nas, publika reaguje različito, ima tu i negativnih, ružnih, nekulturnih, ljubomornih komentara, ali više ima pozitivnih. Naravno, ne možeš svakome da se dopadneš i da svima valjaš, ali, jako imponuje dok se priča o tebi i tvom plesu, devojke lude, muškarci uživaju u plesu, žele da nauče dosta o tome, tako da sve u svemu, komentari i podrška publike mnogo znače, i zaista su na vrhunskom nivou. Osećaj je neopisiv, fenomenalan, to zaista ne može svako...

Igor: Na stranu komentari malogradjana kojima najviši kulturni domen predstavlja treš folk, eventualno nekakav narodnjački rok, ali kao dobro upućen u ogroman broj posetilaca na tvojim nastupima, a o uzavreloj atmosferi tek i da ne govorimo, aksiom je da tvoje i Majklovo, iliti Majklovo i tvoje vreme u Srbiji tek dolazi i, nadam se, ostaće večno. Voleo bih kada bi našim čitaocima, koji nisu imali tu čast da te gledaju uživo, a svesrdno to žele, rekao nešto na temu same organizacije repertoara. Koji su pored pomenutih hitova još zastupljeni na njemu, na koji način ih biraš, kao i to da li postoji nekakav poseban redosled po kome u njihovim ritmovima onako energično i strastveno plešeš?

Goran: Pa ovako, svaka pesma za sebe je posebna, nema neki odredjen način na koji biram pesmu, jednostavno svaka Džeksonova pesma ima svoju emociju i svoj stil igranja i kako se koji pokret unese u celu tačku. Takodje, veliki uticaj imaju njegove balade koje doprinose emociji, ali da kažemo ovako, kada želim baš da šokiram ljude ide se sa Dangeorus, za dame uvek je pesma „The way you make me feel“ a malo plašim publiku i činim da se uživi u sam dogadjaj tu je Thriler, i za totalni bum, šok i ovacije zna se, Billy Jean... 

Igor: Pa u to ime, hajde da napravimo malu pauzu i ponovo uživamo u snimku sa, ovoga puta, jednog od tvojih live nastupa. Moj izbor je pao na Thriler.:) 

Igor: Zar nije MAESTRALNO?! Šta drugo reći, a ne ponoviti se? Inače, u potpunosti delim tvoje, malo čas izrečeno mišljenje. Evo citiraću te: ,,Svaka Džeksonova pesma ima svoju emociju i svoj stil igranja i kako se koji pokret unese u celu tačku,, .Opšte je poznato da u svakom velikom umetniku čuči dobar psiholog. Šta misliš, da li je i u kolikoj meri svom ovom muzičkom blagu koje je ostavio iza sebe kralj pop-a pristupao svesno, sa razine šokirajućeg show biznisa, ili je ono pak pretežno deo njegove duše. Zapravo, da te ne mučim, opiši mi tvoj lični doživljaj Majklovog stvaralaštva.

Goran: Pre svega, svaka čast na pitanju, jako lepo i interesantno pitanje, a što se odgovora tiče, na MJ-a gledam ne samo na kao plesača, on je muzičar, malo ljudi zna, ali za većinu  njegovih velikih hitova on je sam komponovao muziku, pisao tekstove. Nešto što je trebalo da uradi čitav tim ljudi, uradio je on sam. Jedan njegov IQ test je fenomenalan, veći od Ajnštajnovog, tako da je dosta toga učinio, njegov pravac pisanja većine balada zasnivao se na humanosti i ljubavi prema deci i našoj planeti-kako da je očuvamo, održimo u životu, jer ako mi ne pazimo ko će? Globalno je uticao na svet, da pomogne da prestanu mnogi ratovi, donirao je preko 300 miliona dolara, jednostavno bio je pre svega zaštitnik svih nas i smernica kako da postupamo jedni prema drugima i kako da se ponašamo i da čuvamo jedni druge. Ljudski život je kratak i treba ga ispuniti ljubavlju, nematerijalnim stvarima i zahvalite mu na velikom uticaju u razvoju kolektivne svesti. 

Igor: Au, pa da ne bude sad Ja tebi vojvodo ti meni serdare, no dao si mi, malo je reći, fantastičan šlagvort za naše sledeće druženje, tačno za nedelju dana, na našoj dragoj novazvezdanastaza.com, podrazumeva seJ. Samo mi za kraj reci, koliko ima lične kreacije u ovoj velikoj misiji u kojoj sve uspešnije učestvuješ, i, u čemu ćemo to lepom, za kraj našeg ovonedeljnog druženja, da uživamo?:)

Goran: Lične kreacije, pa u početku sam mislio da nema, ali vremenom i to se doda na celokupnu priču. Pustio sam kosu koja je igrom slučaja kovrdžava i mnogi kažu da ličim po malo na njega, stil oblačenja mi je drugačiji, nekako baš kad me ljudi vide pomisle da ličim na njega, a što se uživanja tiče, ostaje iznenadjenje dok ne vidite spot koji sam vam spremio, pa da pogledamo zajedno...

Pozdrav do naredne nedelje, gde ćemo otkriti još neke tajne igranja i neke divne anegdote i misli...

Igor: Otkrićemo još mnooooooooogo toga. Ogroman pozdrav tebi, Gorane, a vama dragi čitaoci, pored, naravno, ogromnog pozdrava, želim ugodnu sedmicu, i,...........Vremena fakat jesu teška, ali Goranov primer, kao i bitisanje još mnogo mladih i talenotvanih ljudi, nedvosmileno govori o tome, kako, bez obzira na svo ovo zlo kojim smo, čini se, iz dana u dan sve obasutiji, u svima nama treba, da ne kažem mora, da postoji nada u neka lepša i smislenija sutra. Zato, okrenite se vedrim mislima i delima, umetnosti, humanosti, ljubavi, i svemu lepom od čega je ovaj svet zapravo sazdan. Loše dodje i prodje, a istinski vredno zauvek ostaje, činivši nas iz dana u dan sve lepšim i boljim,... Mada, mnogi od nas toga i nisu baš svesni. No, polako. Kako to volim da kažem - SVE ĆE NA SVOJE DOĆI. Eh da- I NARAVNO PRATITE NAŠU I VAŠU NOVU ZVEZDANU STAZU. :)