Jugosloveni na Eurosongu 2012. - Slovenija - Eva Boto

Propozicije učešća u projektu - Jugosloveni na Eurosongu 2012.

Stručni žiri iznosiće svoje komentare, a vi dragi muzički sladokusci pored komentara imate tu privilegiju da naše predstavnike ocenite na skali od 1 do 10. Od danas pa svakog narednog dana razmatraćemo po jednu kompoziciju, 26. Maja, na dan početka finalne večeri Eurosonga, preračunaćemo vaše ocene, i na taj način dobiti sliku, čije će to delo, potencijalno, evrovizijska publika i žiri najviše da pozdravi. 

Molim vas još jednom bez ružnih reči i širenja lokal-patriotskog duha, jer MUZIKA NE POZNAJE GRANICE!!!

1. Slovenija 

Predstavnik: Eva Boto
Naziv kompozicije: Verjamem
Autor kompozicije: Vladimir Grajić

U nastavku pročitajte komentare strućnog žirija koga čine: Marija Mihajlović ( vokalni umetnik i studijski muzičar-izvodjač), Slobodan Todorović ( urednik portala E S C Serbia ) i Igor Vlahović ( novinar-kolumnista, muzički saradnik i kantautor).

Marija Mihajlović - vokalni umetnik, profesionalni studijski muzičar - izvodjač 

Prelepi vokal Eve Boto u pesmi koja je mešavina Molitve, Beuty Queens i za ne verovati izraza Jelene Tomašević. Drama, tragedija... svi su na Titaniku... Kao neki provereni šablon za dobru baladu koja bi imala visok plasman na ovom takmičenju. Da li će i ove godine taj "recept" biti presudniji od izraza umetnika i poruke koju nam prenose?… videćemo.

Slobodan Todorović -  urednik portala E S C Serbia - http://escserbia.com/

S obzirom na to da su probe u Bakuu već uveliko u toku i da sam video deo nastupa i izvođenja slovenačkih predstavnika, moram da priznam da je moj utisak o ovoj pesmi prilično sazreo od momenta kada sam prvi put čuo pesmu na nacionalnom finalu. Onaj konačni utisak i mišljenje o pesmama verovatno će biti najbolji po završetku Evrovizije jer se tek tada sve slegne kao prašina, a stekne i celokupni utisak.

No ipak, stilski, muzički, pevački i aranžmanski gledano, mislim da Slovenija nije ponudila Evropljanima ništa što već nije viđeno. To svakako ne mora da bude mana, ali je po mom mišljenju veliki nedostatak što sve, apsolutno sve, u i oko ove pesme previše, liči na "Molitvu". Verovatno znate da je kompozitor pesme "Verjamem" Vladimir Graić, autor naše pobedničke i malopre pomenute "Molitve", te velika sličnost i ne čudi.

"Verjamem" je pesma koja bi mogla dobro da prođe na takmičenju, jer takve aranžmanski ukomponovane pesme sa gradacijom i dramatičnim vrhuncem na samom kraju (mnogi su takvom žanru nadenuli ime "balkanske balade"), ostavljaju dobar efekat. Nisam siguran da li će evrovizijska publika na isti način podržati dve slične stvari, a glasanje žirija, bez obzira na svoje dugogodišnje evrovizijsko iskustvo, nikako ne umem da predvidim niti da naslutim.

Ukupno gledano, Slovenija je poslala jednu veoma pristojnu pesmu sa kojom ne mogu da računaju na visok plasman, ali ni na dno tabele. Mislim da im se smeši finale, a tamo bi opet mogli da se nađu u sredini tabele. Najbolji detalj ovogodišnjeg slovenačkog učešća je svakako Eva Boto, koja uprkos godinama i neiskustvu, odiše samouverenošću i sigurnošću. Njen dobar, moćan i siguran glas, kao i ponašanje, stvari su koje me najviše vežu da ponovo imam dobro mišljenje o slovenačkom izboru. Srećno! 

Igor Vlahović - novinar-kolumnista, muzički saradnik, kantautor

Za sve koji prate stvaralaštvo ex jugoslovenske pop scene, evidentno je da kompozicija ,,Verjamem,, u izvodjenju Eve Boto, koja će ove godine predstavljati Republiku Sloveniju na Eurosongu neopisivo podseća na kompoziciju  “Molitva”, sa kojom je Marija Šerifović 2007. godine odnela ubedljivu pobedu. Sve do mere da se govori o potencijalnom  plagijatu.

Inače “Molitva” je u čisto muzičkom smislu prilično jednostavna pesma,- melodijsko-harmonska linija uredjena je po, u globalu, čisto šablonizovanom poretku osnovnih harmonskih veza i melo-ritmičkih figuracija, tipičnih za more, slengovski rečeno, limunadičarskih pesmica zabavne  muzike s’kraja 80-ih godina,…dok njena težina leži u vrlo kvalitetnom, dramaturški komplesnom tekstu, kao i, pre svega, Marijinoj maestralnoj i moćnoj interpretaciji, kakva predstavlja dokaz da se i od kranje standardizovanih kompozicionih postupaka  može napraviti čitavo jedno remek delo, koje će potom kod ogromnog broja slušalaca izazvati vrlo snažne doživljaje i emocionalne reakcije.

            No, teško da bi ovako nešto moglo da se kaže i za ,,Verjamem,, . 

Naime, šablonski duh čisto muzičkog dela kompozicije, ovde u potpunosti dolazi do izražaja. Jeste da mlada pevačica poseduje veliki talenat i da je u interpretativno-tehničkom smislu izuzetno kvalitetna, počevši od melodijske i ritmičke preciznosti, preko kvaliteta dikcije, do osećaja za fraziranje, dinamičko i kolorističko nijansiranje,…Čuje se čak i ono što izlazi iz domena analitičkog pristupa muzičkom delu,…čuje se ta emocija, ali njenom lirskom sopranu prirodno nedostaje izražena energičnost, pa čak i agresivnost u vokalnom  izrazu, kao zapravo neophodan modus kojim bi se podigla efektnost i, uostalom, celokupan estetski kvalitet jedne ovako krajnje standardziovane kompozicije. Takodje, dodatan problem stvara neadekvatan izbor tonaliteta, koji je, imajući u vidu spomenuti, umilan Evin lirski sopran, morao da bude najmanje za jedan stepen viši. Ovako, na momente, posebno na početku, mlada pevačica, ne baš u nekoj velikoj meri, no ipak, deluje intonativno nesigurno, a što u živom izvodjenju, odnosno pod uticajem treme, vrlo lako može da proizvede probleme podrhtavanja glasa, nestabilnog ispevavanja reči, kao i distoniranja. 

         Dramski efekat u završnom delu kompozicije, takodje je ostvaren po klasičnom šablonu dramatike u okviru lakih pop pesama jugoslovenske muzike, kakav podrazumeva:

-         u kontekstu akustičke dinamike jači tetman pratećih instrumenata, posebno udaraljki,

-         pevanje melodije po principu varijacija na temu strofe i/ili refrena, obično produžavanjem krajeva, i najčešće, uz daleko naglašeniju trileraciju, koja u većini slučajeva predstavlja, upravo ključnu stavku drame,

-         kao i princip dijalogiziranja pevačkog parta i pratećih vokala.
Pored toga što ovakav dramaturški postupak u pop muzici smatram, pa blago je reći izlizanim, na nivou manirskog, dodatni arugment za bespotrebnost njegovog postojanja, na tlu kompozicije kojom se bavimo, vidim u Evinom prilično svedenom vladanju trilerima, dok prateći vokali, iako organizovani po skoro identičnom principu kao u Molitvi, za razliku od moćnih Kvinsica, zvuče krajnje mlohavo, plitko i neubedljivo.

            Jedino što je u orkestracijskom smislu sve korektno odradjeno. Nema neočekivanih odskakanja, u smislu toga da instrument i/ili grupa instrumenata na nekom mestu nadjača vokalni deo, dok se isključivo zbog jasne strukturalne odredjenosti, za instrumentalne solaže, koje se ovde nalaze u rukama ljudskog glasa (devojka iz grupe pratećih vokala, na neutralnom slogu izvodi vokalizu) može reći da poseduju odredjeni vid tematske autonomnosti, no odsustvom novih motiva, i ozbiljnijeg motivskog rada, kao i jednoglasnim, pa još i krajnje mlohavim i neubedljivim izovdjenjem, daleko od toga da sad nešto značajno mogu da doprinosu celokupnoj dinamici kompozicije. 

            Sve u svemu, mišljenja sam, da “Verjamem “ nema nekih velikih šansi za dobar plasman na predstojećem Eurosongu, i sasvim sigurno tvrdim kako, nažalost, neće ostaviti značajnog traga u jugoslovenskoj muzičkoj baštini. Jednostavno, reč je ne o plagijatu Molitve, već o, kako to imam običaj da kažem, kompoziciji plagijatorskog žanra. Imamo ih za izvoz. U početku deluju lepo, hitično, ali se, pod presijom neke nove, gotovo identične, taj lažni sjaj, kakav reflektuju, ubrzo izgubi. 

Eva je tip pevača koji, kako već rekoh, u interpretativno-tehničkom smislu zvuči veoma kvalitetno, ali svakako da bi, na jedan daleko ozbiljniji način, u budućnosti morala da se, brižljivo birajući neplagijatorske kompozicije po svom senzibilitetu, posveti izgradnji sopstvenog umetničkog identiteta. Zaslužuje mnogo kvalitetnije, i tematski kompleksnije pesme.

A sada da čujemo Vaš cenjeni stav,...